Neizvesnost i/ili nemogućnost ostvarivanja trudnoće predstavlja kriznu situaciju, nešto na šta nismo spremni, saznanje koje nas iznenada zapljusne, pred kojim osetimo bespomoćnost i gubitak kontrole...
Neizvesnost i/ili nemogućnost da se postane roditelj, uprkos snažnoj želji i trudu, predstavlja iskustvo dubokog bola i patnje i za žene i za muškarce.
Danas nastavljamo priču o krizi, o emocionalnim, kognitivnim i bihejvioralnim reakcijama na kriznu situaciju…odnosno o mogućim načinima: kako možemo da se osećamo, kako možemo da razmišljamo i kako možemo da se ponašamo u toj situaciji.
Suočavanje sa problemom i put kojim moramo da prođemo do ostvarivanja roditeljske uloge nekada je dug, nije lak, vrlo često je težak i jako bolan. Pored svih medicinskih procedura kojima ste ili ćete biti izloženi, dodatni problem prave psihološki aspekti steriliteta (više o psihološkim aspektima steriliteta možete da pročitate ovde) koji se ogledaju u gotovo svim situacijama našeg svakodnevnog života...počev od subjektivnog blagostanja i zadovoljstva životom, preko partnerskih odnosa, seksualnih odnosa, odnosa sa drugim ljudima, porodicom, zatim odlasci na dečije rođendane i krštenja vrlo često mogu da stvaraju anksioznost...i sl.
Već sam pisala da je krizna situacija ona koja trenutno prevazilazi naše kapacitet da se na adekvatan način suočimo sa njom (ovde). Nastaje iznenada i neočekivano i uvek je povezana sa osećajem gubitka kontrole. Kada govorimo u kontekstu problema steriliteta i procesa lečenja, to znači:
U različitim kulturama sterilitet se prepoznaje kao kriza koja ima potencijal da ugrozi stabilnost pojedinca, odnosa i zajednice (Rosenblatt i sar., 1973).
Neizvesnost i/ili nemogućnost da se postane roditelj, uprkos snažnoj želji i trudu, predstavlja iskustvo dubokog bola i patnje i za žene i za muškarce. To iskustvo utiče na njihovo emocionalno blagostanje, bračnu stabilnost, odnose sa porodicom, društveni položaj i religioznost (Hammer Burns i Covington, 2006; Miljanović, 2018).
Kriza: klinička slika
Kako se osećamo?
Emocionalni simptomi: anksioznost, strah, depresija…
O tome se stalno priča, a šta to zapravo znači?
To znači da možemo osećati pojačan strah, strepnju, uznemirenost, ljutnju, nervozu, bes i agresvna osećanja, razdražljivost, nestrpljivost, bezvoljnost, tugu, otupljivanje ili odsustvo osećanja, osećanje “biti na dnu”… Ova osećanja su u skladu sa trenutnom situacijom i u redu je ako se tako osećamo. Takođe, važno je da potražimo podršku u stanju visoke psihološke uznemirenosti jer je naše mentalno zdravlje veoma važno.
Kako razmišljamo?
Govorimo o kognitivnim simptomima, odnosno načinu na koji možemo da razmišljamo dok se suočavamo sa problemom i/ili tokom procesa lečenja neplodnosti.
Kognitivni simptomi: osećanje beznadežnosti, gubitak samopoštovanja, simptomi derealizacije i depersonalizacije… Šta to znači?
To znači da može da nam bude teško da razmišljamo o bilo čemu drugom osim o problemu steriliteta, lečenju, bolesti, nedostatku finansijskih sredstava za proces lečenja… Za sve druge teme, misli mogu da budu usporene, razmišljanje i koncentracija otežani. Može doći do slabije intelektualne i radne efikasnosti, kao i do teškoća u komunikaciji. Možemo imati osećaj nadolazeće i neuzbežne katastrofe, kao i pojačan osećaj beznađa, bezvrednosti, grube samokritičnosti sa preteranim i bezrazložnim samoosuđivanjem, usled nemogućnosti da naš dan ispunimo nekim drugim aktivnostima i sadržajima koji su nam inače služili da svakodnevno skrenu pažnju na druge, manje bitne stvari ili aktivnostima koje su nam do tada predstavljale izvor zadovoljstva. Ova osećanja su u skladu sa trenutnom situacijom i u redu je ako se tako osećamo. Takođe, važno je da potražimo podršku u stanju visoke psihološke uznemirenosti jer je naše mentalno zdravlje veoma važno.
Kako reagujemo?
Dejstvo duševnih, posebno emotivnih činioca presudno je za pravilno ili nepravilno funkcionisanje naših telesnih organa. Emocije, stres i brojni drugi psihološki faktori na različite načine utiču na naše telo.
Suočavanje sa problemom steriliteta je krizna situacija. Nastaje iznenada i neočekivano, kada saznamo da do začeća teško da će doći na “normalan način”, nismo imali vremena da se pripremimo za to saznanje i osećamo potpuni gubitak kontrole jer i pored velikog truda i želje, situacija se ponekad jednostavno ne menja. Naše telo na celu situaciju može da odreaguje na različite načine.
Somatski simptomi: glavobolja, gubitak apetita, napetost, poremećaj spavanja, seksualne smetnje… Može nam se javiti ubrzan rad srca i disanja, drhtavica, pojačano znojenje dlanova, žmarci (osećaj mravinjanja po telu) kada razmišljamo o trudnoći, začeću, lečenju i sl.
Bihejvioralne smetnje: može doći do teškoća u komunikaciji, svadljivosti, potrebe da pojačano ili smanjeno razgovaramo sa ljudima. Može se javiti pad efikasnosti u raznim socijalnim ulogama, agresivnost, autodestruktivno ponašanje, smanjena briga o sebi…
Različiti okidači (situacije koje nas podsećaju na problem) iz spoljašnje sredine: porodična okupljanja, dečiji rođendani, krštenja, pitanja poput: “Kad će bebac?”, “Šta više čekate?” i sl., mogu prouzrokovati čitav spektar različitih emocionalnih stanja i osećanja.
Postepeno može doći do socijalnog povlačenja i prekida kontakta sa drugima, kako bi se izbegle te neprijatne situacije. U ovom trenutku, s obzirom na situaciju, ovi doživljaji su očekivani. Međutim, važno je da potražimo podršku u stanju visoke psihološke uznemirenosti jer je naše mentalno zdravlje veoma važno.
Više o programu podrške - Na putu do roditeljstva možete da pročitate OVDE
Upitnik Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju koje sprovodimo na katedri za psihoterapiju o psihološkim aspektima steriliteta, možete da popunite upitnik OVDE
Autorsko delo: Mirjana Ćoso
Izvor teksta: predavanja prof. dr Dedić G.
Za preuzimanje teksta kontaktirajte autora.