Na putu do roditeljstva

U nastavku teksta pročitajte neke smernice o tome kako možete da pružite podršku na ovom putu prepunom izazova - Na putu do roditeljstva.

Sterilitet predstavlja biopsihosocijalni fenomen, čiji su medicinski, psihološki i sociokulturni aspekti nerazdvojni.

Metaanalitički pregledi studija podržavaju da je situacija sa neplodnošću nepredvidiva i da se minimalno može kontrolisati.

Literatura otkriva da na nivo distresa utice kombinacija pojedinacnih specificnih faktora i faktora specificnih za lecenje neplodnosti.

Parneri mogu veoma razlicito da reaguju pri suocavanju sa problemom infertiliteta.

Gubitak je višestran, poput gubitka biološke uloge, fizičkog i mentalnog blagostanja, roditeljskih ambicija, životnih ciljeva...

Distres specifican za neplodnost odnosi se na stepen emocionalnog naprezanja povezanog sa neuspehom zacecca ili porodjaja.

Istrazivanja sugerisu da znacajan deo onih koji odustanu od lecenja to cine zbog psiholoskih faktora kao sto su emocionalna uznemirenost.

Brojne studije su ispitivale stres i stanja raspolozenja kao prediktore ishoda potpomognute oplodnje.

Psiholoski uticaj lekova za neplodnost može biti vazan nezavisni faktor rizika za razvoj depresije.

Mnoge zene su prijavile da je lecenje neplodnosti stresno i da je uzrok poteškoća u odnosu sa partnerima.

Psihofarmaci su lekovi koji utiču na psihičko funkcionisanje, psihičke simptome, psihička stanja i funkcije.

Tokom godina naglašeno je da je jedna od najtežih emocionalnih posledica neplodnosti gubitak kontrole nad svojim životom.

Iako neplodnost utiče na mentalno zdravlje para, pokazalo se da i različiti psihološki faktori utiču na reproduktivnu sposobnost oba partner

Ako osoba može da razume i obradi svoja osećanja, ona se neće prazniti kroz telo...

Gubici zbog smrtnog ishoda obično postaju takozvani „markeri“ životnog toka koji obeležavaju i usmeravaju životni tok.

Čak iako se spontani pobačaj desi veoma rano, osećaj povezanosti između majke i njene bebe može biti veoma jak.

Neizvesnost i/ili nemogućnost da se postane roditelj, uprkos snažnoj želji i trudu, predstavlja iskustvo dubokog bola i patnje.

Nedostatak informacija predstavlja dodatni izvor stresa u gotovo svim situacijama, pa tako ni dijagnoza steriliteta nije izuzeta iz toga.

Kriza se odnosi na relativno burna i često dramatična stanja nesklada.

U mnogim kulturama muška neplodnost ostaje stigmatizovana i povezana sa nedostatkom muškosti.

Muška neplodnost je opisana ostajući “pomalo u mračnom dobu”.

Nemogućnost da se postane roditelj, uprkos snažnoj želji i trudu, predstavlja iskustvo dubokog gubitka i patnje i za žene i za muškarce.

Neplodnost je tiha borba. Kako vreme prolazi postaje sve tiša, a sve bolnija.