Uticaj psihološkog stanja na ishod lečenja

Na ishod lečenja neplodnosti mogu uticati i psihološki faktori. Brojne studije su ispitivale stres i stanja raspoloženja kao prediktore ishoda potpomognute oplodnje. Većina njih podržava teoriju da su emocionalni stres (kako je gore definisano, napetost, nervoza ili zabrinutost koji ne ispunjavaju kriterijume za dijagnozu depresije ili anksioznog poremećaja) povezani sa nižim stopama trudnoće među ženama koje leče neplodnost (Sanders 1999; Smeenk 2001).

Mentalno zdravlje i neplodnost

Veoma malo studija je uzelo u obzir žene koje ispunjavaju sve kriterijume za poremećaj raspoloženja. Prema jednoj studiji žene sa velikom depresijom imale su niže stope trudnoće nakon vantelesne oplodnje od ne-depresivnih žena (Thiering 1993). U dve dalje studije, koje su kontrolisale nekoliko faktora (starost, broj prethodnih trudnoća i broj prenetih embriona), primećeno je da depresija ima nezavisnu i značajnu korelaciju sa nižim stopama trudnoće (Demittenaere 1998; Smeenk 2001). Anksioznost i depresivni način suočavanja bili su snažno povezani sa nižim stopama trudnoće u poređenju sa kontrolnom grupom. Ovi nalazi su u suprotnosti sa onim iz drugih studija koje su utvrdile minimalne psihološke probleme izazvane postupkom lečenja neplodnosti ili neuspehom vantelesne oplodnje, ali generalno ove studije nisu kontrolisale zbunjujuće varijable kao što su starost, trajanje lečenja ili status embriona (Boivin 1996, 2011a; Paulson 1988).

Metaanaliza je zaključila da emocionalni stres uzrokovan neplodnošću ne ugrožava šansu da zatrudni (Boivin 2011b), ističući ponovo činjenicu da postoji složena veza između stresa i ishoda vantelesne oplodnje.

Veza između poremećaja raspoloženja i plodnosti je veoma složena i neophodan je biopsihosocijalni pristup dijagnozi i lečenju. Poremećaji raspoloženja mogu biti povezani sa smanjenim stopama plodnosti, ali uzročnost je i dalje nejasna i verovatno promenljiva, u zavisnosti od nezavisnih faktora, kao što je podtip neplodnosti koji pogađa ženu, a koje treba dalje istražiti (Villiams 2007).

Dalja istraživanja su neophodna da bi se u potpunosti razumela neplodnost, njen uticaj na raspoloženje i kako se na najbolji način nositi sa problemom.

Više o programu podrške - Na putu do roditeljstva možete da pročitate OVDE

Upitnik Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju koje sprovodimo na katedri za psihoterapiju o psihološkim aspektima steriliteta, možete da popunite upitnik OVDE

#naputudoroditeljstva #sterilitet #infertilitet #neplodnost #mentalnozdravlje #emocionalnozdravlje #vantelesnaoplodnja

Autorsko delo: Mirjana Ćoso
Prevod i obrada: Mirjana Ćoso
Izvor teksta: Doyle, M; Carbelledo, A (Cambridge University Press, 2018): Infertilitet i mentalno zdravlje.
Za preuzimanje teksta kontaktirajte autora.