Psihosomatika

U naučnim medicinskim krugovima prihvaćeno je mišljenje da je dejstvo duševnih, posebno emotivnih činioca presudno za pravilno ili nepravilno funkcionisanje čovekovih telesnih organa. Emocije, stres i brojni drugi psihološki faktori na različite načine utiču na naše telo, na naše telesne organe.

Kada telo "preuzima" psihološku bol.

Razlikujemo

1. Psihosomatske reakcije – to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremećaj (trenutni poremećaj u radu nekog organa), ali nema promene na organu (zbog toga se u ovom slučaju ne govori o oboljenju). Tipične psihosomatske reakcije su: knedla u grlu, ‘grč’ u želucu, znojenje dlanova, crvenilo na licu, napetost u ramenima i vratu, vrtoglavice i sl.

2. Psihosomatske bolesti

– prema američkom psihijatrijskom udruženju psihosomatske bolesti sedele na:

1. bolesti srca i krvnih sudova: visok krvni pritisak, angina pektoris i infarkt, aritmije;

2. bolesti žlezda s unutrašnjim lučenjem: šećerna bolest, nizak šećer u krvi (hiperinsulinizam i hipoglikemija), pojačan rad štitne žlezde;

3. kožne: akne, urtikarija, neurodermitis (hronične kožne promene s neprijatnim svrabom) i angioneurotski edem (otok kapaka, usana, jezika…);

4. bolesti disajnog sistema: bronhijalna astma i tuberkuloza;

5. bolesti probavnog sistema: grč mišića između jednjaka i želuca, želuca i dvanaestopalačnog creva, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, hronični zatvor (opstipacija), ulcerozni kolitis, hronična upala tankog creva (Crohnova bolest);

6. reumatske bolesti: reumatska upala zglobova, hronična bol u leđima;

7. ginekološke bolesti: bolne menstruacije, spontani pobačaji;

8. ostalo: debljina, alergijske reakcije, migrene i druge glavobolje, hronični svrabeži, tumori.

U literaturi se često pominje da se u osnovi psihosomatske bolesti nalazi somatizovana anksioznost. Naime, somatizacija je mehanizam kojim se emocionalni sadržaj transformiše u fiziološki, čineći na taj način osnovu posebnog komunikacionog kanala (“govor tela”). Međutim, patologija započinje kada protok anksioznosti kroz telo postaje dominantan kanal za “pražnjenje viška anksioznosti” u slučajevima kada se taj “višak” ne može razrešiti kroz motorno, verbalno ili socijalno ponašanje. Na taj način dolazi do visokog, patološkog naprezanja somatskih sistema na periferiji. Takvo produženo, dugotrajno i fiksirano naprezanje dovodi do transformacije funkcionalnog (psihološkog) u strukturni (telesni) poremećaj, što čini osnovu psihosomatske bolesti. (Senić R.)

Psihodinamika

Kod psihosomatskih oboljenja dolazi do neposrednog izlivanja napetosti (neobrađenih negativnih emocija) na konkretni doživljaj svoga tela. Aleksitimija je veoma bitna za razumevanje i tretman psihosomatskih oboljenja. Aleksitimija, koja u bukvalnom prevodu znači “bez reči za osećanja”, je nemogućnost da se govorenjem izraze afektivna stanja. Rečeno je da kod ovih bolesti simbolizacija ne postoji. Aleksitimičnost ljudi koji pate od psihosomatskih bolesti je upravo nesposobnost da se simbolizuje emocionalno stanje, odnosno nesposobnost osobe da verbalizuje osećanje.

Kod ovih ljudi je, takođe, snižena sposobnost introspekcije, samoposmatranja sopstvenog unutrašnjeg sveta. Usled nedostatka simbolizacije, uvida u svoje psihičko stanje i kontakta s vlastitim osećanjima, ovi ljudi imaju i siromašne, nesadržajne snove.

Pošto osobe sa psihosomatskim oboljenjima nisu u stanju da osmisle i verbalizuju svoja osećanja, one nemaju mogućnost da od osećaja telesnog simptoma naprave neurotični simbol, te stoga moraju direktno, bez posredovanja, da “izruče” napetost u svoju telesnu duplju.

Izbor organa koji oboleva nije slučajan i smatra se da je uslovljen sledećim faktorima:

1) genetskim – faktor nasleđivanja – oboleće slabiji organi, “ahilove pete”.

2) fenotipskim – koji se povezuje sa istorijom prethodnih bolesti, prethodnih životnih događaja osobe sa psihosomatskim oboljenjem, kao i njenog načina odnošenja prema drugima. (Senić R.)

U savremenom imunološkom istraživanju u medicini, koristeći dostignuća psihosomatske medicine, došlo se do saznanja, da vera, nada i ljubav imaju uticaja. Kod zdravog i naročito kod bolesnog čoveka, deluju podsticajno na prirodne imunološke odbrambene snage u organizmu, uspešno se boreći protiv bolesti. Mc Dugall smatra da kod osoba koje imaju sklonost ka psihosomatskim reakcijama, postoji teškoća u verbalnoj ekspresiji emocija. Bilo je dosta susretanja sa prenošenjem transgeneracijskog modela i bolestima koje su se ponavljale. (Milenković B.)

Šta nam naše telo poručuje?

Ako osoba može da razume i obradi svoja osećanja, ona se neće prazniti kroz telo, a kada se osećanja ne prazne kroz telo, nema ni opasnosti od nastanka psihosomatske bolesti. (Senić R.)

Više o programu podrške - Na putu do roditeljstva možete da pročitate OVDE

Upitnik Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju koje sprovodimo na katedri za psihoterapiju o psihološkim aspektima steriliteta, možete da popunite upitnik OVDE

#naputudoroditeljstva #sterilitet #infertilitet #neplodnost #psihosomatika

Autorsko delo: Mirjana Ćoso
Izvor teksta: Senić, R (2011): Psihosomatika, Psihoterapijske teme.
Za preuzimanje teksta kontaktirajte autora.