Konstelacija psiholoških reakcija kod problema neplodnosti može se sažeti prema sedam glavnih okvira specifičnih za neplodnost koji su detaljno obrađeni u nastavku.
Pristupi tuzi i gubitku
Neplodnost uključuje zajednički gubitak para. Gubitak je višestran, poput gubitka biološke uloge, fizičkog i mentalnog blagostanja, roditeljskih ambicija, životnih ciljeva, samopouzdanja, poštovanja tela, kontrole nad svojim telom, socijalnog statusa, socijalne uloge i roditeljske uloge. Često se navodi da žene žale otvorenije od muškaraca. „28-dnevni ciklus neplodnosti u tuzi“ opisuje pet stadijuma tuge kod žena obuhvaćenih 28 dana menstrualnog perioda. Ova tuga postaje ciklična za parove sa neplodnošću i periodično se vraća i ne prestaje dok ne dožive porođaj ili se ne odreknu želje za detetom.
Pristupi individualnom identitetu
Deca se smatraju produžetkom sebe i svoje porodične loze. Iz ove perspektive, neplodnost uzrokuje udarac po sopstvenom konceptu, slici o sebi koja dovodi do narcisoidnog samopovređivanja.
Teorije stresa i suočavanja
Samoregulativna perspektiva integriše ulogu kognitivnih predstava, zdravstvenih uverenja, emocionalnih predstava u neplodnosti. Nekontrolisanost, dvosmislenost i neizvesnost povezana sa ovim zdravstvenim stanjem su značajni što objašnjava zašto se kod većine pacijenata neplodnost okreće u nepodnošljivi stresor.
Socijalne perspektive
Neplodnost takođe može biti stigmatizujuća i sramotom opterećeno iskustvo. Muškarce i žene koji imaju problem sa neplodnošću, drugi mogu da vide kao „defektne i socijalno devijantne“, dodajući im osećaj krivice i inferiornosti.
Porodični sistemski pristup
Neplodnost sprečava širenje porodice, prekida normalnu tranziciju uloga blokirajući tako napredovanje parova u okviru porodičnog životnog ciklusa. Može promeniti postojeću dinamiku, odnose, granice, obrasce komunikacije i istrošiti porodične resurse za suočavanje.
Teorija faza ili etapa
Ova teorija govori o psihološkoj borbi i adaptaciji para od faze pre lečenja do faze posttretiranja. Ovaj model objašnjava da postoji pet psiholoških faza neplodnosti kroz koje parovi napreduju. Zora spoznaje prva je faza u kojoj parovi počinju nagađati da imaju problema sa začećem i traže medicinsku procenu. Mobilizacija psiholoških sredstava za suočavanje označava sledeću fazu u kojoj se par informiše o problemima plodnosti, dijagnozi i daje prognostički plan. Ovo je faza u kojoj se moraju mobilizovati resursi za suočavanje sa problemima prilagođavanja. Uranjanje je sledeća faza dok par bira i odlučuje da započne lečenje. To je najsloženija i najzahtevnija faza. Rešavanje je četvrta faza za parove koji ne začnu ili ne dožive porođaj. Sastoji se od odluka o okončanju medicinskih tretmana, priznavanju i oplakivanju gubitka bez deteta i konačno preispitivanju alternativnih reproduktivnih mogućnosti. Na kraju, zaveštanje je poslednja faza koja predstavlja posledice novih i starih nerešenih psiholoških problema.
Više o programu podrške - Na putu do roditeljstva možete da pročitate OVDE
Upitnik Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju koje sprovodimo na katedri za psihoterapiju o psihološkim aspektima steriliteta, možete da popunite upitnik OVDE
Autorsko delo: Mirjana Ćoso
Prevod i obrada: Mirjana Ćoso
Izvor teksta: Patel, A; Sharma, P.S.V.N; Kumar, P (J Hum Reprod Sci. 2018 Oct-Dec; 11(4): 320–328): "U ciklusima snova, očajanja i beznadežnosti": Perspektive istraživanja o distresu specifičnom za neplodnost kod pacijenata koji se podvrgavaju tretmanima lečenja neplodnosti.
Za preuzimanje teksta kontaktirajte autora.