Sterilitet predstavlja međugeneracijsku porodičnu razvojnu krizu, s obzirom da onemogućava kretanje para, ali i ostalih članova porodice, ka narednoj fazi bračnog i porodičnog života (npr. “proširenje porodice”) (Daily, 1999).
Muškarci i žene različito reaguju na problem.
Stres zbog neispunjene želje za detetom povezan je sa čitavim spektrom različitih emocija/emocionalnih stanja poput besa, depresije, anksioznosti, zatim sa bračnim problemima, osećajem bezvrednosti i sl. S jedne strane, partneri vremenom postaju sve nestrpljiviji da dođe do začeća, a s druge strane to nestrpljenje često povećava i seksualnu disfunkciju kao i socijalnu izolaciju. Takođe, bračni nesklad se često povećava i u situacijama kada su pod pritiskom da donose medicinske odluke. Prisutna je stigmatizacija, osećaj gubitka i/ili smanjeno samopoštovanje zbog neplodnosti.
Prema različitim istraživanjima u kojima su učestvovali parovi koji imaju problem sa sterilitetom, generalno žene pokazuju viši nivo distresa u odnosu na muškarce. Međutim, ovde ne možemo da zanemarimo i činjenicu da se mnogo manje istraživanja bavilo uticajem neplodnosti na muškarce. Odgovori muškaraca na neplodnost koja se pripisuje muškom faktoru, približna je intenzitetu ženskog odgovora. Oba partnera osećaju gubitak identiteta i imaju izraženi osećaj nedostatka i nesposobnosti.
Žene koje pokušavaju da zatrudne često imaju kliničku stopu depresije slično ženama koje imaju srčana oboljenja ili karcinom (Deka & Sarma, 2010). Stres, depresija i anksioznost su opisani kao česte posledice neplodnosti. Više o muškom sterilitetu možete da pročitate ovde.
Psihološki faktori takođe mogu uticati na reproduktivnu sposobnost.
Iako neplodnost utiče na mentalno zdravlje para, pokazalo se da i različiti psihološki faktori utiču na reproduktivnu sposobnost oba partnera. Predloženi mehanizmi kroz koje depresija može direktno uticati na neplodnost jeste fiziologija depresivnog stanja kao što je povišeni nivo prolaktina, poremećaj na osi hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda i disfunkcija štitne žlezde.
Jedna studija na 10 depresivnih i 13 žena koje nemaju problem sa depresijom sugeriše da je depresija povezana sa abnormalnom regulacijom luteinizirajućeg hormona, hormona koji reguliše ovulaciju. Povezane promene u imunološkoj funkciji sa stresom i depresijom takođe mogu negativno uticati na reproduktivnu funkciju. Dalje studije su potrebne da bi se razlikovali direktni efekti depresije ili anksioznosti zbog povezanih ponašanja (npr. nizak libido, pušenje, upotreba alkohola) koji mogu ometati reproduktivni uspeh. Pošto je stres takođe povezan sa sličnim fiziološkim promenama, ovo otvara mogućnost da je visok nivo kumulativnog stresa povezanog sa ponovljenom depresijom ili anksioznosšću takođe može biti uzročni faktor (Deka & Sarma, 2010)
S obzirom da psihološki faktori igraju važnu ulogu u patogenezi neplodnosti: mogu da utiču na plodnost, na uspeh lečenja neplodnosti, kao i na sposobnost tolerisanja kontinuiranog lečenja, poraslo je i interesovanje za ova pitanja tokom procesa lečenja neplodnosti.
Više o programu podrške - Na putu do roditeljstva možete da pročitate OVDE
Upitnik Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju koje sprovodimo na katedri za psihoterapiju o psihološkim aspektima steriliteta, možete da popunite upitnik OVDE
Autorsko delo: Mirjana Ćoso
Izvor teksta: Deka, K; Sarma, S (2010): Psihološki aspekti steriliteta.
Za preuzimanje teksta kontaktirajte autora.
Comments