Sa biopsihosocijalne tačke gledišta, distres koji prati neplodnost je nusproizvod medicinske tehnologije, individualnih i sociokulturnih faktora i faktora specifičnih za lečenje. Literatura otkriva da na nivo distresa utiče kombinacija pojedinačnih specifičnih faktora i faktora specifičnih za lečenje neplodnosti.
Na psihološko prilagođavanje problemu neplodnosti utiču određene varijable kao što su:
Lični faktori
Karakteristike ličnosti pretežno boje emocionalne i bihevioralne reakcije. Podaci nedavnih sistematskih pregleda sugerišu da su neurotičnost, anksioznost, kritičnost, osetljivost na stres, zavisnost, izbegavajući stil suočavanja, nametljivost i anksiozno-izbegavajući stil privrženosti povezani sa distresom i niskim emocionalnim prilagođavanjem na problem neplodnosti. S druge strane, optimizam, otpornost, blagostanje, pozitivan efekat i zadovoljstvo životom povezani su sa optimalnijim emocionalnim prilagođavanjem. Studije sugerišu da su kognitivna procena (bespomoćnost, beznađe, pretnja, gubitak i nekontrolisanost) i iracionalne ideje o roditeljstvu faktori rizika za depresiju nakon neuspeha u lečenju. Protektivni (zaštitni) faktori za distres su mere suočavanja kao što su traženje informacija, saosećanje, kognitivna procena, socijalna i bračna podrška, otvorena komunikacija o problemu neplodnosti i razvijanje egzistencijalnog značenja iz emocionalnog iskustva. Partnerska komunikacija i dijadno suočavanje predviđaju socijalni, lični, bračni sklad, prihvatanje i kognitivno rasterećenje i ublažavaju stres.
Sociokulturni faktori
Značaj koji se pridaje „biološkom roditeljstvu“ može da podstakne krizu identiteta i da doprinese osećaju sramote kod muškaraca i žena koji imaju problem infertiliteta. U zemljama u razvoju, plodnost i porođaj doživljavaju se kao društvena odgovornost. Stoga su tretmani za lečenje neplodnosti veoma popularni jer se na neplodnost gleda kao na neočekivani događaj i glavno socijalno pitanje, a ne samo kao na medicinski problem. Uprkos medicinskim, finansijkim troškovima i emocionalnim posledicama, parovi koji mogu da priušte tretmane lečenja neplodnosti trude se jedino da dobiju dete, umesto da prihvate ili da se prilagode i trenutnom stanju. Pored toga, postoji nedostatak literature o iskustvima muškaraca sa ograničenim resursima i njihovo upoređivanje sa zemljama sa visokim dohotkom.
Literatura iz indijskog konteksta prikazuje da žene imaju socijalne poteškoće, ličnu i seksualnu neadekvatnost, nisko samopoštovanje, krivicu, sram, gubitak poštovanja tela, privatnosti i integriteta kao posledice nemanja dece. Pored toga, plodnost definiše i ženstvenost. Neplodnost je vrlo stigmatizujuće stanje. Stoga, da bi se izvukle iz ove stigme, žene prolaze kroz sve vrste i bilo kog obima tretmane za lečenje neplodnosti.
Više o programu podrške - Na putu do roditeljstva možete da pročitate OVDE
Upitnik Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju koje sprovodimo na katedri za psihoterapiju o psihološkim aspektima steriliteta, možete da popunite upitnik OVDE
Autorsko delo: Mirjana Ćoso
Prevod i obrada: Mirjana Ćoso
Izvor teksta: Patel, A; Sharma, P.S.V.N; Kumar, P (J Hum Reprod Sci. 2018 Oct-Dec; 11(4): 320–328): "U ciklusima snova, očajanja i beznadežnosti": Perspektive istraživanja o distresu specifičnom za neplodnost kod pacijenata koji se podvrgavaju tretmanima lečenja neplodnosti.
Za preuzimanje teksta kontaktirajte autora.